Search

Prokrastinacija kao glavna prepreka produktivnosti

Još samo jedna kafa, jedna epizoda serije, jedna stranica knjige. Koliko puta i sa kojim izgovorom ste do sada odlagali svoje obaveze? Ova “boljka” stručno nazvana prokrastinacija može biti pravi kamen spoticanja na putu ka ostvarenju vaših ciljeva, ali nije još sve izgubljeno. Evo kako se uhvatite u koštac sa ovim problemom.


Šta je prokrastinacija


Jednostavno rečeno prokrastinacija predstavlja odlaganje obaveza. Šta to tačno znači? Stručno rečeno, prokrastinacija predstavlja odlaganje nečeg neprijatnog.


Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje sopstvenih ciljeva ili rešavanja problema. Osoba hronično odlaže ili izbegava neko ponašanje kako bi izbegla neprijatnost koja je u vezi sa tim ponašanjem.

(Izvor: Vaš psiholog)


Konkretno rečeno, osobe sklone prokrastinaciji će odlagati svoje obaveze iz raznih oblasti života, bilo one veće ili manje, i selektivno izvršavati “one lakše” zadatke ne bi li ipak stvorili utisak nekog napretka.


Prokrastinacija ima tri elementa:

  • Zadatak - obavezu koju bi trebalo da izvršimo, ili bismo voleli to da uradimo.

  • Vremenski okvir - period u okviru kojeg bi trebalo da realizujemo odabrani zadatak.

  • Odlaganje obaveza - svesno izbegavanje makar i započinjanja realizacije.



Zbog čega odlažemo obaveze


Sada kada znamo šta je prokrastinacija, vreme je da razumemo zbog čega se ona javlja. Iako mnogi tvrde da odlaganje obaveza dolazi usled lenjosti ili nedostatka motivacije, uzrok može biti upravo suprotan.



U svom TEDx govoru Nik Vog, profesor na Univerzitetu Prinston, tvrdi da prokrastinacija može biti rezultat prevelike motivacije i svestranosti. Naime, u želji da obavimo sve zadatke koje smo odredili za taj dan, moguće je da se bi damo “prevelik zalogaj”.


Kada uvidimo da nam je neki od zadataka neprijatan, mi ga odlažemo i izvršavamo lakše zadatke. Šta ovo znači za prokrastinatore?


Čekiranje bar nekih jednostavnih zadataka sa TO-DO liste omogućuje da se osetimo kao da smo ipak nešto uradili, ali i dajemo sebi potencijalne izgovore za budućnost. Preporučujemo vam da pogledate čitavo predavanje ovog profesora kako bi razlozi bili još jasniji. Ne brinite, video nije dosadan. :)



Kako da se borimo protiv prokrastinacije


Iako nam se ponekad čini da je odlaganje obaveza (prokrastinacija) pre naša lična osobina nego navika, i ona se može izbeći primenom različitih tehnika ili alata.


Najpre je važno da prepoznamo prokrastinaciju kada se ona dogodi. Moramo da budemo iskreni prema sebi i priznamo da “imamo problem”, iako on nije toliko “strašan” da ugrožava naše fizičko funkcionisanje ili osećanja.



Sledeći korak je da shvatimo zbog čega odlažemo obaveze. Da li izvršenje većih zadataka vuče neke druge obaveze? Da li smo perfekcionisti i želimo da nešto realizujemo samo ako je velika verovatnoća da to uradimo savršeno? Sve su to mogući razlozi za jačanje naše male, problematične navike.


</