Search

Planiranje i stres: Pronađite rutinu koja vam prija

Nije svaki dan med i mleko, iako bi bilo dobro da jeste! Sa godinama i odrastanjem dolaze i obaveze, brige i rokovi i svi oni zajedno mogu da izazovu značajan stres - naročito u osetljivom i nepredvidivom periodu kao što je ovaj. U ovom malom delu Simply Ollie univerzuma pišemo o korisnim savetima za produktivnost, a ovog puta ukazaćemo na to kako su povezani planiranje i stres, i kako vam planer može pomoći u suočavanju sa životnim izazovima.


Šta je stres i kako utiče na naš svakodnevni život


Upoznajte svog neprijatelja - stres! Često kažemo da smo pod stresom, i pod tim podrazumevamo širok spektar negativnih ili nedefinisanih osećanja. Istraživanja su pokazala da čak 45% odraslih osoba pati od različitih posledica stresa, ali šta je zapravo taj skriveni neprijatelj?


Stres predstavlja svaku reakciju organizma na nešto neprijatno ili novo što mu se događa, i ispoljava se psihičkom ili fizičkom nelagodnošću, ili čak bolom. Uzroci stresa mogu biti razni i mogu imati i različit nivo intenziteta, pa tako na primer negativan osećaj može izazvati to što se neko neprijatno ponašao prema nama u prodavnici, ali i to što smo se preselili u drugi grad gde nikog ne poznajemo. Obe ove situacije su životni izazovi i izazvaće stres, ali u različitoj meri.


S obzirom na to da je stres reakcija, ona prolazi kroz tri faze:

  1. Faza alarma - traje od nekoliko sekundi do nekoliko sati i dolazi do uzdrmanosti i rasta napetosti.

  2. Faza pružanja otpora - privikavamo se na novonastalu situaciju i trudimo se da sagledamo izlaz.

  3. Faza iscrpljenosti - javljaju se simptomi fizičkog ili psihičkog bola.



U zavisnosti od toga kojom situacijom je prouzrokovan, ali i generalnog stanja organizma u datom trenutku, razlikovaće se i vaš odgovor na određeni izazov. Jedno je sigurno: sva ta nesigurna i neprijatna osećanja koja su povezana sa stresom ponekad mogu biti previše za nekoga ko za njih nije bio pripremljen. Upravo tu se povezuju planiranje i stres.


U kakvoj su vezi planiranje i stres


Pre nekoliko godina, stručnjaci su utvrdili da nam planiranje putovanja popravlja raspoloženje, čak i ako na kraju ne odemo na to putovanje, odnosno ono nije realno. Na ovaj način mi koristimo sve benefite procesa planiranja jednog prijatnog iskustva, ali da li je tako i sa obavezama i koje odlažemo, ali treba da realizujemo?


Ševon Nupert, profesorka psihologije sa Univerziteta u Severnoj Karolini sprovela je istraživanje i došla do sličnih zaključaka. Naime, studije su pokazale da je “važno praviti planove - čak i ako se ispostavi da su bili uzaludni”. Iako je njeno istraživanje bilo u vezi sa time kako se nosimo sa izazovima u godini kada je sve neizvesno, možemo ovo primeniti i na svakodnevni život. Kada je u pitanju stres, planiranje predstavlja odbrambeni mehanizam svih nas, poznat pod nazivom “proaktivna borba”. (Izvor: BBC)



Kako radi ovaj mehanizam? On se ogleda u tome što zakazivanjem obaveza i događaja teramo stres od sebe i pre nego što se on pojavi. Samim planiranjem mi aktivno utičemo na umanjenju neizvesnosti koja nam stvara nelagodu, bez obzira na to da li se planirana aktivnost dogodi baš u to vreme, ili u nekom sličnom vremenskom okviru. Naša svest radi na neverovatan način, zar ne?


Pronađite rutinu - uredite život


Kako bismo što bolje izbegli neizvesne uslove ili nesigurnu budućnosti (ali i samo razmišljanje o tome), važno je da isplaniramo vreme. Izuzev toga, od velike pomoći može biti i kreiranje različitih rutina. Zašto su one važne?


U trenucima kada osećamo pritisak zbog obaveza kao i stres izazvan nejasnim signalima koje nam život šalje, dobro je da imamo nešto čemu možemo da se vratimo - malu rutinu, plan koji je uvek aktuelan, obaveze za koje znamo da se ponavljaju.



Koliko god bile pomalo dosadne ili naporne, rutine su tu da unesu malo reda u naš univerzum, a ponekad je red sve što nam je potrebno.


Planer - vaš glavni antistres alat


Ukoliko želite da postavite čvrste temelje svoje produktinosti i planiranja, biće vam potreban saveznik. Pogodili ste, mislimo na planer. U zavisnosti od toga koji tip planera odaberete, možete primenjivati različite tehnike planiranja koje će umanjiti vaš stres i napetost zbog budućih obaveza ili neizvesnosti.


Na primer, ukoliko imate mesečni raspored planiranja, zabeležićete rokove za koje već sada znate, ili značajne datume kojima se već sada radujete. U nedeljnom pregledu planirajte obaveze na nivou nedelje, ali nemojte zaboraviti da unesete i ono što ste ranije upisali za taj mesec. Važno je da sve bude ažurirano kako ne biste nešto propustili.



Planiranje i stres su blisko povezani i planer vam može pomoći da olakšate sebi brigu oko svega što vas čeka. On može biti i odličan alat za kreiranje novih navika ili rutina, kao i praćenje napretka u vezi sa istim.


Potreban vam je kvalitetan i praktičan planer? Simply Ollie vam nudi različite opcije za povećanje vaše produktivnosti: nedeljne planere, stone nedeljne planere, kao i brojne dodatke. Pogledajte kompletnu ponudu na našem sajtu.

2 views0 comments

Recent Posts

See All